Insolvency & Restructuring

Cross-Border Insolvency under Serbian Law

The Serbian Insolvency Act (Official Gazette of RS nos. 1042009, 992011, 71/2012) introduced international insolvency rules in Serbia, enabling recognition of foreign insolvency proceeding in Serbia.

Legal basis

Ser­bian inter­na­tion­al insol­ven­cy rules are based on the 1997 UCITRAL Mod­el Law on Cross-Bor­der Insol­ven­cy (the EU Insol­ven­cy Reg­u­la­tion is not applic­a­ble). Accord­ing­ly, for­eign insol­ven­cy pro­ceed­ings may have an effect in Ser­bia, enabling, inter alia, (i) stays on pro­ceed­ings and enforce­ment over a debtor’s assets in Ser­bia and (ii) cross-bor­der co-oper­a­tion and coor­di­na­tion between courts and insol­ven­cy rep­re­sen­ta­tives.

Eligible proceedings

For­eign insol­ven­cy pro­ceed­ings eli­gi­ble for recog­ni­tion in Ser­bia are any col­lec­tive dis­tri­b­u­tion judi­cial or admin­is­tra­tive pro­ceed­ing in a for­eign state under which the debtor’s assets and affairs are sub­ject to con­trol or super­vi­sion by a for­eign court or oth­er appro­pri­ate body for the pur­pose of reor­gan­i­sa­tion or com­pul­so­ry or vol­un­tary liq­ui­da­tion. Hence, out-of-court work­outs and receiver­ships, in prin­ci­ple, are not recog­nis­able.

Application for recognition of a foreign proceeding

A for­eign insol­ven­cy rep­re­sen­ta­tive may file a peti­tion to a Ser­bian court for recog­ni­tion of the for­eign pro­ceed­ing in which the for­eign rep­re­sen­ta­tive has been appoint­ed. A for­eign rep­re­sen­ta­tive is under­stood as a per­son or enti­ty, includ­ing one appoint­ed on an inter­im basis, autho­rised in a for­eign pro­ceed­ing to admin­is­ter reor­gan­i­sa­tion or liq­ui­da­tion (bank­rupt­cy) of the debtor’s assets or affairs. Such for­eign rep­re­sen­ta­tive is enti­tled and has stand­ing to apply and par­tic­i­pate direct­ly before a court in Ser­bia (includ­ing ini­ti­at­ing claw-backs of void­able pref­er­ences).

For the recog­ni­tion of for­eign insol­ven­cy pro­ceed­ing in Ser­bia, the for­eign insol­ven­cy rep­re­sen­ta­tive must file in Ser­bia: (i) a peti­tion for recog­ni­tion of the for­eign insol­ven­cy pro­ceed­ing; (ii) the deci­sion on com­mence­ment of the insol­ven­cy pro­ceed­ing abroad and appoint­ment of the for­eign rep­re­sen­ta­tive, or a con­fir­ma­tion issued by a for­eign court or oth­er author­i­ty evi­denc­ing the exis­tence of the insol­ven­cy pro­ceed­ing and for­eign representative’s author­i­ty, or any oth­er evi­dence (to the court’s sat­is­fac­tion) show­ing that the insol­ven­cy pro­ceed­ing abroad has com­menced and for­eign rep­re­sen­ta­tive has been appoint­ed; and (iii) a state­ment that iden­ti­fies all for­eign pro­ceed­ings of the debtor that are known to the for­eign rep­re­sen­ta­tive,

All doc­u­ments must be sub­mit­ted as duly legalised orig­i­nals, togeth­er with offi­cial trans­la­tions into Ser­bian. The Ser­bian court may, how­ev­er, waive the legal­i­sa­tion require­ment.

Recognition of the foreign insolvency proceeding

The Ser­bian court may recog­nise the for­eign insol­ven­cy pro­ceed­ing as a for­eign main pro­ceed­ing or a for­eign non-main pro­ceed­ing. A for­eign main pro­ceed­ing is one com­menced in the state where the debtor has the cen­tre of its main inter­ests (COMI) or one con­duct­ed in the state where the debtor has its reg­is­tered office – if the law of the state where the debtor has its COMI does not per­mit a spe­cif­ic insol­ven­cy ground. A for­eign non-main pro­ceed­ing is one con­duct­ed in the state where the debtor has an estab­lish­ment (defined as a place of oper­a­tions where the debtor car­ries out a non-tran­si­to­ry eco­nom­ic activ­i­ty with human means and goods or ser­vices).

Recognition relief

Togeth­er with the peti­tion for recog­ni­tion of the for­eign pro­ceed­ing, the for­eign rep­re­sen­ta­tive may request from the Ser­bian court an inter­im relief, such as a stay of indi­vid­ual actions and enforce­ment against a debtor and its assets in Ser­bia. The court will grant this stay only if it deter­mines that it is urgent­ly need­ed to pro­tect the debtor’s assets or its cred­i­tors’ inter­ests. This inter­im stay lasts only until the court decides on the recog­ni­tion of the insol­ven­cy pro­ceed­ing com­menced abroad, and thus may serve as a valu­able device for pre­serv­ing the debtor’s assets while the deci­sion on recog­ni­tion is pend­ing.

After the court has recog­nised the for­eign insol­ven­cy pro­ceed­ing, the fol­low­ing auto­mat­ic statu­to­ry types of relief will come into effect in Ser­bia: (i) a stay on indi­vid­ual actions and pro­ceed­ings con­cern­ing the debtor’s assets, rights, oblig­a­tions or lia­bil­i­ties (how­ev­er, this does not pre-empt ini­ti­a­tion of con­cur­rent insol­ven­cy pro­ceed­ing in Ser­bia); (ii) a stay on enforce­ment against the debtor’s assets; and (ii) a pro­hi­bi­tion of dis­pos­al of the debtor’s assets. Recov­ery of claims would thus be gov­erned only by the applic­a­ble manda­to­ry insol­ven­cy col­lec­tive dis­tri­b­u­tion and pri­or­i­ty regime.

Lifting the automatic stay

A Ser­bian court may lift the stay on enforce­ment against the debtor and its assets (i) if it is nec­es­sary to pro­tect the secured cred­i­tors’ rights con­cern­ing the col­lat­er­alised assets or (ii) in order to safe­guard Ser­bian cred­i­tors, for exam­ple if the court deems that the for­eign pro­ceed­ing, although recog­nised, will not ade­quate­ly pro­tect the rights of Ser­bian cred­i­tors.

Foreign insolvency proceedings may have an effect in Serbia, enabling, inter alia, stays on proceedings and enforcement over debtor's assets in Serbia and cross-border co-operation between courts and insolvency representatives.

Međunarodni stečaj u pravu Republike Srbije

Zakonom o stečaju Republike Srbije (“Službeni glasnik RS” br. 1042009, 992011, 71/2012) uvode se pravila o međunarodnom stečaju u pravo Republike Srbije, čime se omogućava priznanje stranih stečajnih postupaka u Srbiji.

Zakonski osnov

Prav­i­la o među­nar­o­d­nom steča­ju Zakona o steča­ju zas­no­vana su na UNCI­TRAL-ovom Mod­elu zakona o među­nar­o­d­nom steča­ju iz 1997. godine (EU Reg­u­la­ti­va o steča­ju nije pri­men­ji­va). Sto­ga strani steča­jni pos­tu­pak može imati posledice u Srbi­ji time što će omogući­ti, između osta­log, (i) prekid sud­skog pos­tup­ka i prin­udnog izvršen­ja nad imovi­nom steča­jnog dužni­ka u Srbi­ji i (ii) među­nar­o­d­nu sarad­nju i neposred­no obraćan­je između sudo­va i stranih pred­stavni­ka.

Postupci koji ispunjavaju uslove za priznanje

Strani pos­tu­pak koji ispun­ja­va uslove za priz­nan­je u Srbi­ji je sud­s­ki ili upravni pos­tu­pak koji se sa cil­jem kolek­tivnog namiren­ja pover­i­la­ca putem reor­ga­ni­zaci­je, bankrot­st­va ili likvi­daci­je sprovo­di u stra­noj državi, a u kojem su imov­ina i poslo­van­je dužni­ka pod kon­trolom ili nad­zorom stra­nog suda ili dru­gog nadležnog organa. Sto­ga se van­sud­sko porav­nan­je i prin­ud­na upra­va u načelu ne priz­na­ju.

Zahtev za priznanje stranog postupka

Strani pred­stavnik može nadležnom sudu u Repub­li­ci Srbi­ji da pod­nese zahtev za priz­nan­je stra­nog pos­tup­ka u kojem je imen­o­van. Strani pred­stavnik je lice ili organ, uključu­jući i one koji su privre­meno imen­o­vani, koji su u stra­nom pos­tup­ku ovlašćeni da vode reor­ga­ni­zaci­ju, bankrot­st­vo ili likvi­daci­ju nad imovi­nom ili poslovi­ma dužni­ka. Strani pred­stavnik ima pra­vo neposrednog pos­tu­pan­ja pred sudovi­ma u Repub­li­ci Srbi­ji (uključu­jući i pokre­tan­je pos­tu­pa­ka za pobi­jan­je pravnih rad­nji steča­jnog dužni­ka).

U cilju priz­nan­ja stra­nog pos­tup­ka u Repub­li­ci Srbi­ji, strani pred­stavnik u Srbi­ji pod­nosi: (i) zahtev za priz­nan­je stra­nog pos­tup­ka; (ii) odluku o pokre­tan­ju stra­nog pos­tup­ka i imen­o­van­ju stra­nog pred­stavni­ka, ili potvr­du stra­nog suda ili dru­gog nadležnog organa o pos­to­jan­ju stra­nog pos­tup­ka i imen­o­van­ju stra­nog pred­stavni­ka, ili bilo koji dru­gi dokaz o pos­to­jan­ju stra­nog pos­tup­ka i imen­o­van­ju stra­nog pred­stavni­ka (za koji sud sma­tra da je pri­h­vatljiv); i (iii) izjavu u kojoj se navode svi strani pos­tup­ci u vezi sa dužnikom koji su poz­nati stra­nom pred­stavniku.

Sva doku­men­ta se pod­nose u orig­i­nalu ili kopi­ji overenoj i legal­i­zo­vanoj na odgo­vara­jući način, preve­de­na na srp­s­ki jezik od strane ovlašćenog sud­skog tumača. Sud može doku­men­ta koja su pod­ne­ta uz zahtev za priz­nan­je da sma­tra aut­en­tičn­im, bez obzi­ra na to da li su legal­i­zo­vana u smis­lu zakona kojim se ure­đu­je legal­izaci­ja ispra­va u među­nar­o­d­nom sao­braća­ju.

Priznanje stranog postupka

Nadležni sud u Srbi­ji priz­na­je strani pos­tu­pak kao glavni strani pos­tu­pak ili spored­ni strani pos­tu­pak. Pod glavn­im stran­im pos­tup­kom podrazume­va se strani pos­tu­pak koji se vodi u državi u kojoj je središte glavnih intere­sa (tzv. COMI, cen­tre of main inter­ests) dužni­ka ili, izuzetno, strani pos­tu­pak koji se vodi u državi u kojoj je reg­istrovano sedište dužni­ka – ako se pre­ma pravu države u kojoj se nalazi COMI dužni­ka glavni strani pos­tu­pak ne može vodi­ti po tom osnovu. Pod spored­nim stran­im pos­tup­kom podrazume­va se strani pos­tu­pak koji se vodi u državi u kojoj dužnik ima stal­nu poslovnu jedinicu (odnos­no mesto poslo­van­ja u kojem dužnik obavl­ja ekonom­sku aktivnost koja nije tranz­i­tornog karak­tera, upotre­bom ljudske radne snage i dobara ili uslu­ga).

Pomoć u vezi sa priznanjem stranog postupka

Zajed­no sa zahtevom za priz­nan­je stra­nog pos­tup­ka, strani pred­stavnik može pod­neti nadležnom sudu u Repub­li­ci Srbi­ji i zahtev za pomoć privremene prirode, kao što je zabrana prin­udnog izvršen­ja nad imovi­nom dužni­ka u Repub­li­ci Srbi­ji. Sud će pruži­ti pomoć jedi­no ako utvr­di da je ona hit­no potreb­na radi zaštite imovine steča­jnog dužni­ka ili intere­sa pover­i­la­ca. Privre­me­na pomoć tra­je samo do odluči­van­ja o zahte­vu za priz­nan­je stra­nog pos­tup­ka, i može posluži­ti kao koris­no sred­st­vo za oču­van­je imovine steča­jnog dužni­ka do donošen­ja odluke o priz­nan­ju.

Zakonske posledice priz­nan­ja stra­nog pos­tup­ka u Repub­li­ci Srbi­ji su: (i) zabrana  pokre­tan­ja novih i prekid započetih pos­tu­pa­ka u vezi sa imovi­nom, prav­i­ma, obaveza­ma ili odgov­ornos­ti­ma dužni­ka (što, među­tim, ne spreča­va istovre­meno pokre­tan­je steča­jnog pos­tup­ka u Repub­li­ci Srbi­ji); (ii) zabrana prin­udnog izvršen­ja na imovi­ni dužni­ka; i (ii) zabrana prenosa, optereći­van­ja i dru­gog raspo­la­gan­ja imovi­nom dužni­ka. Napla­ta potraži­van­ja se zatim vrši u skladu sa važećim reži­mom kolek­tivnog namiren­ja pover­i­la­ca pre­ma isplat­nom redu.

Izuzeće od primene posledica priznanja stranog postupka

Sud može odred­i­ti izuzeće od primene gore nave­denih zabrana kao posled­i­ca priz­nan­ja stra­nog pos­tup­ka (i) u cilju zaštite pra­va obezbeđenih pover­i­la­ca u vezi sa imovi­nom koja služi kao sred­st­vo obezbeđen­ja ili (ii) u cilju zaštite intere­sa pover­i­la­ca u Repub­li­ci Srbi­ji, uko­liko sud utvr­di da strani pos­tu­pak, iako priz­nat, ne obezbeđu­je odgo­vara­juću zašti­tu nji­hovih intere­sa.

Strani stečajni postupak može imati posledice u Republici Srbiji time što će omogućiti, između ostalog, zabranu prinudnog izvršenja nad imovinom stečajnog dužnika u Republici Srbiji i međunarodnu saradnju između sudova i stranih predstavnika.